Tuširanje

Od malena su me učili da treba štedeti. Često mi je majka govorila da u radiše ima mnogo, a u štediše još više. To je ona rekla u rimi, ali sam, pišući aforizme, potpuno zanemario poeziju. Štedeo sam od džeparca, od minimalne plate odvajao od usta, da mi sutra bude bolje.

I taman kad ovo sutra postade juče i prekjuče, shvatih da ima i drugih načina da se štedi - kako individualno, tako i globalno.

Pročitah nedavno na nekom od portala da je poželjno urinirati prilikom tuširanja, jer se tako uštedi par litara vode dnevno. Pa kad to pomnožite sa brojem dana u godini, pa sa brojem stanovnika u zemlji i svetu, koji imaju kupatilo, dobićete ogromnu količinu ušteđene vode.

I sam sam se često pitao, zašto zbog onoliko malo urina da puštam onolliku vodu. Međutim, ovaj predlog za štednju vode izazvao je par nedoumica. Poznato je da čovek urinira par puta dnevno, ali nije poznato koliko puta se tušira. Ako urinira, na primer, pet puta dnevno i pri tome pusti po deset litara vode, potrošiće dnevno pedeset litara. Ako se tušira jednom dnevno, tom prilikom potrošiće još pedeset litara.

Ako prilikom tuširanja istovremeno urinira, znači da će dnevno potrošiti 90 litara vode, tj. uštedeti deset litara.

To znači da isto vode potrošite ako urinirate pet puta dnevno a ne tuširate se, ili ako se tuširate a ne urinirate nijednom. Tu je potrebno naći neki balans, da ne kažem jednačinu.

Na primer, treba smanjiti frekvenciju uriniranja na tri puta dnevno a zadržati jedno tuširanje. Oni sa slabom bešikom imali bi izazov da prorede uriniranje  na jednom nedeljno, sa tendencijom da ga potpuno eliminišu. Najveću uštedu mogu da ostvare oni koji pišaju uz vetar, a ne tuširaju se nikako.

Značajnu uštedu ostvariće i oni koji u ceremoniju zajedničkog tuširanja i uriniranja, uvedu i pranje zuba. Jednom rukom sapunjaju telo, drugom drže četkicu za zube, a „ono“ dole landara i bez pridržavanja. Tako potrošnja vode neće prelaziti onih 90 litara sa jednim tuširanjem. Zamislite kolika je to ušteda ako ste, na primer, četvoročlana porodica.

A još, kad tome dodamo, tj. oduzmemo, ako se glava porodice bude i brijala tokom tog jednog tuširanja, uriniranja i pranja zuba. Ušteda bi doživela neslućene razmere.

Moja preporuka je da se od ovolike uštede finansiraju  urološke klinike, kako bi prostate i bešike bile što zdravije, pa da u skorije vreme budemo urinirali samo jednom dnevno. Tu treba jačati svest, mada neće biti mnogo teško, da se tuširanje, a ujedno i pranje zuba i brijanje, svedu na jedanput mesečno. Na taj način svešćemo potrošnju vode na minimum. Mesečna potrošnja vode iznosila bi svega 350 litara.

Znate li šta bi to značilo za ceo svet?!

A za našeg čoveka to bi značilo da će i ostali gradovi, sela i zaseoci u Srbiji, uživati blagodeti Beograda na vodi.