Ćilim

(Draganu Jeliću)

 

Dok jesenji sumrak pada na sećanja,

Misao u vrisku pobeže sa klanja.

Na uveloj travi, u društvu hrizanteme,

Oči su govorile, usne bile neme.

Na kamenu ime, ali ne i slika, 

Uvija se plamen ispred spomenika.

Zbog njega se u predgrađu mraka,

Svetlucaju kapi prosutog...

Opširnije: Ćilim

MAHOVINA

Mi stojimo kao ukopani, 

Koža nam je kora od drveta, 

Pukni zoro, a ti sunce grani,

Da vidimo gde su strane sveta.

 

Živeli smo dugo bez kompasa,

Igla nam se u srce zabola,

Još tražimo i glasa i spasa,

U mrvama Lazarevog stola.

 

I na vetru, raširenih grana,

Izlistamo, više...

Opširnije: MAHOVINA

Lik i delo

Kada jednom sve na svetu platiš,

podelićeš kusur Ciganima,

kad se tamnom ništavilu vratiš,

zasvirće vetar sokacima.

 

Kada jednom i ti budeš ništa,

sagoreo, manji od pepela,

kad ne bude više ni zgarišta,

da l' će išta ostati od dela.

 

Kao što se vraćaš zavičaju,

kao sin što se vraća...

Opširnije: Lik i delo

KAKO IDE?

Pitate, kako ide?

 

Ide nam dobro. 

Ide nam sjajno.

Ide nam na ruku.

Ide nam niz dlaku.

Ide pravo.

Ide nam kao nikad.

Ide polako.

Ide spontano.

Ide nam usput.

Ide Mile...

Ide pa stane.

Ide ukrivo. 

Ide ukrug.

Ide grlom u jagode.

Idi mi, dođi mi.

Ide nam nizbrdo.

Ide nam u vražiju...

Opširnije: KAKO IDE?

Karakter

Čas miran k’o kakva buba,

čas besan k’o oganj živi,

reč mekana, onda gruba,

prvo zec, pa soko sivi.

 

Evo tako, pola veka,

ne upravljam samim sobom,

kao plima i oseka,

ne habam se upotrebom.

 

Ponekad su obe strane

plemenite, k’o vrline,

drugi put su obe mane,

i na duši...

Opširnije: Karakter